{"id":77,"date":"2015-10-15T16:37:17","date_gmt":"2015-10-15T14:37:17","guid":{"rendered":"http:\/\/koki.in.rs\/blog\/?page_id=2"},"modified":"2021-11-15T22:09:09","modified_gmt":"2021-11-15T21:09:09","slug":"obican-dan","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/obican-dan\/","title":{"rendered":"Obi\u010dan dan u \u017eivotu praslikara"},"content":{"rendered":"

\"zoran-aleksic-koki_obican-dan-u-zivotu-praslikara01-copy\"<\/p>\n

…Performans „Obi\u010dan dan u \u017eivotu praslikara“ nastao je u periodu kada sam mislio da se raspadam i pucam po svim \u0161avovima…<\/p>\n

…I onda, sva moja emocionalna stanja sa\u017eela su se u pri\u010du o \u010doveku koji u suo\u010davanju i dijalogu sa svojim unutra\u0161njim bi\u0107em te\u017ei otkrivanju istine i pronala\u017eenju smisla…<\/p>\n

…Ustvari, samo su od\u0161krinuta vrata, a putevi se opet ra\u010dvaju…<\/p>\n

…U delu „Obi\u010dan dan u \u017eivotu praslikara“ objedinjeno je sve ono \u0161to radim. Pisana re\u010d, muzika, slikarstvo, video art, gluma pro\u017eimaju se i stapaju u celinu koja se nudi gledaocu…<\/p>\n

…Bez imalo la\u017ene skromnosti, smatram ovaj performans ne\u010dim najzrelijim i najboljim \u0161to sam u dosada\u0161njem stvarala\u010dkom radu ostvario. To jednostavno ose\u0107am…<\/p>\n

…Ono \u0161to mi govori da je performans na\u0161ao put do publike jesu reakcije nakon izvo\u0111enja. U razgovorima sa gledaocima saznajem da su u njima pobu\u0111enja ose\u0107anja, i da se kre\u0107u od uznemirenosti i tuge do ushi\u0107enja. Svako je mogao da prepozna deo sebe u predstavi…<\/p>\n

IDEJA<\/strong><\/p>\n

Zima 2014<\/p>\n

Nakon neformalnog razgovora, i po\u0161to je \u010dula snimke nekoliko muzi\u010dkih numera na kojima sam tada radio,\u00a0Irena Kre\u0161i\u0107<\/a>, psiholog i baletski kriti\u010dar, predlo\u017eila je da poku\u0161am da uradim neki komad koji bi bio prikazan na INFANT festivalu u Novom Sadu.<\/p>\n

U po\u010detku je sve bilo maglovito. Iz nekog haosa ideja, tek se nazirala nekakava celina. Ali sve je bilo iz delova, nedefinisano, komplikovano, i pomalo frustriraju\u0107e. Trebalo je uklopiti niz razli\u010dituih medija, ali da sve bude nekako kompaktno. I naravno, vizuelno sna\u017eno.<\/p>\n

Leto 2014<\/p>\n

Iako sam intenzivno radio na tome, nisam bio zadovoljan. A onda se desilo putovanje do ostrva Samotrake u Gr\u010dkoj. Ambijent, \u0161etnje i dugi razgovori u\u010dinili su da se ideja iskristali\u0161e. Kona\u010dno, imao sam celinu. Ostala je samo realizacija.<\/p>\n

Jesen 2014<\/p>\n

Po\u010deo sam da radim muziku. Od oktobra do kraja decembra snimio sam sedam kompozicija. Paralelno sam radio na osmi\u0161ljavanju scene. Tada sam do\u0161ao na ideju da se u performans uklju\u010de plesa\u010di.<\/p>\n

Zima 2014\/2015<\/p>\n

Po\u010dinjem da pi\u0161em tekst. Radni naslov\u00a0 je „U \u010doveku“. Rade\u0107i na tekstu, dolazim na ideju da se on objavi kao publikacija zajedno sa diskom na kome je muzika za performans. Poku\u0161ao sam da na\u0111em izdava\u010da, ali bez uspeha. Nije vi\u0161e bilo vremena, pa sam odlu\u010dio da izdanje ide kao samizdat. Po\u010dinju i intenzivne probe. Snimam film (video art) koji povezuje pri\u010de u celinu. Uslov da performans bude u programu festivala INFANT je da bude negde izveden. Poku\u0161aj da se do\u0111e do prostora je bio „nemogu\u0107a misija“. Jedini koji je imao sluha da pru\u017ei bezrezervnu podr\u0161ku je bio Viktor, iz „Ciglane“.<\/p>\n

Prole\u0107e 2015<\/p>\n

Zavr\u0161nica. Snimam i montiram animacije, montiram video art, probe i dogovori. Premijera je zakazana za osmi maj. Pozivnice poslate. I performans je izveden u punoj, velikoj fabri\u010dkoj hali u „Ciglani – Klubu ljubitelja te\u0161ke industrije“ u Beogradu i nagra\u0111en je ovacijama. Zbog spre\u010denosti predstavnika \u017eirija INFANT festivala da\u00a0prisustvuju premijeri, nije do\u0161lo do saradnje.<\/p>\n

Nakon premijere performans je u razli\u010ditim prostorima izveden jo\u0161 tri puta. Mo\u017ee se prilagoditi svakom prostoru.\u00a0 I ta pri\u010da i dalje traje.<\/p>\n

\"Performans01_640\"<\/a><\/p>\n

Fotografija sa premijere odr\u017eane u „Ciglani – klubu ljubitelja te\u0161ke industrije“ osmog maja 2015. godine<\/p>\n

OBI\u010cAN DAN U \u017dIVOTU PRASLIKARA<\/strong><\/p>\n

(odlomci)<\/strong><\/p>\n

\u017divotinji je dato. \u010covek mora da otima, krade, uzima i otkriva.<\/em><\/p>\n

PROLOG<\/strong><\/p>\n

On sanja. Njegovi snovi bejahu krhki i tajanstveni. Vode ga predelima koji mu izgledahu bliski, iako njima nikada kora\u010dao nije. Vi\u0111a\u0161e lica neznanaca, a opet, tako poznata i draga. U sebi je zbog toga naslu\u0107ivao radost i nemir u isti \u010das. Bu\u0111enja njegova bejahu laka, kao leptirov let na povetarcu, a radost \u017eivota i mo\u0107 ljubavi putevi su kojima hoda\u0161e. Mirno je brodio ka u\u0161\u0107u. Otvorena srca on zna da \u0107e jednom postati kap velikog mora.<\/p>\n

BU\u0110ENjE<\/strong><\/p>\n

BELO-TON H<\/strong><\/p>\n

\"dscf1632\"<\/a> \u00a0 \u00a0\u00a0 \"dscf1647\"<\/a> \u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1637\"<\/a> \u00a0 \u00a0\u00a0 \u00a0 \"dscf1626\"<\/a><\/p>\n

…Sumnja je iz dana u dan sve vi\u0161e bujala. On tra\u017ei odgovor. Pro\u0161lost mu je poznata, izvesna i nepromenljiva osim u mislima i se\u0107anju, koje se poigrava sa vremenom, ponekad ga dovode\u0107i u zabludu. Me\u0111utim to bejahu samo sitnice koje,kao za\u010din u jelu, \u010dine da ose\u0107a radost ili tugu…<\/p>\n

Ovog puta sve je druga\u010dije. \u017deli da zna. Ose\u0107a se \u017eivim, a opet, tako je mrtav. Izvesnost je od njegovog \u017eivota, nadanja i svih drugih ose\u0107anja napravila statue od kamena koje prkose vremenu…<\/p>\n

\"dscf1638\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1639\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1643\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1652\"<\/a><\/p>\n

GLAD<\/strong><\/p>\n

CRVENO-TON C<\/strong><\/p>\n

\"dscf1661\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1663\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1665\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1667\"<\/a><\/p>\n

…Srd\u017ebu, bes, prezir, ljubomoru i pohlepu s ponosom je nosio kao ordenje na uniformi. Umi\u0161lja\u0161e da je to on. \u010cinilo se da je sre\u0107an u svojoj mo\u0107i, ali duboko u sebi, prepla\u0161en kao zec, be\u017eao je od sopstvene senke.<\/p>\n

Jednom, kada se iz tame u koju beja\u0161e utonuo, pojavi tra\u010dak svetlosti pra\u0107en melodijom, setio se staza kojima je kao de\u010dak skakutao. Zbog o\u010dajanja da je ne\u0161to va\u017eno propustio i izgubio zauvek, obuzeo ga je nesputani bes, i kada je imao utisak da mu se odvaja meso od kostiju, gonjen nesvakida\u0161njom snagom uzverao se na vrh planine…<\/p>\n

\"dscf1668\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \"dscf1670\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1673\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \"dscf1675\"<\/a><\/p>\n

IGRA<\/strong><\/p>\n

NARAND\u017dASTO-TON D<\/strong><\/p>\n

\"dscf1682\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1689\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \"dscf1690\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1694\"<\/a><\/p>\n

O, kakva je njegova tu\u017ena zabluda! U nedrima nosi starca, a dete je ostavio negde na drumu, nekada davno. Ogrnut prazninom, pozira gluv za vapaje iz dubina, nesvestan \u017eivi, a marioneta je sopstvenih predrasuda.<\/p>\n

Dete bi da se raduje, raste, peva i igra. Da bude starac tek kada do\u0111e vreme. Dete bi da bude dete. Da otkriva mirise, da hoda putevima i stranputicama, da poga\u0111a i gre\u0161i. Ono bi da upoznaje i vidi. Da peva i pla\u010de. Dete ne mo\u017ee da leti bez krila. De\u010dija krila ne smeju zakr\u017eljati.<\/p>\n

Opet bi da se rodi, i odraste zajedno sa njim…<\/p>\n

\"dscf1696\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1698\"<\/a>\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1706\"<\/a> \u00a0 \u00a0\u00a0 \"dscf1713\"<\/a><\/p>\n

BITKA<\/strong><\/p>\n

\u017dUTO-TON E<\/strong><\/p>\n

\"dscf1717\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1719\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \"dscf1722\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \"dscf1724\"<\/a><\/p>\n

\u017diveo je kao mu\u017ejak, pona\u0161ao se tako, zidao i ru\u0161io, bez kompromisa i dilema. Ostavljao je za sobom kosti i razru\u0161ene snove. Nije se obazirao na gorki pla\u010d sudbine drugih, ve\u0107 se naprotiv, hranio njima. Tanjiri na njegovoj gozbi bejahu puni oholosti, cinizma\u00a0 i arogancije. Ali zbog svega beja\u0161e i pomalo tup. A to su mogli drugi da vide i primete. Me\u0111utim te\u0161ko je probiti zid spolja. I najmo\u0107nije tvr\u0111ave ru\u0161e se\u00a0 iznutra.<\/p>\n

Na kraju ostade sam u toj samoljubivosti.<\/p>\n

Vremena su prolazila, ra\u0111ale se i umirale generacije, a smrad i zadah njegovog tela \u010dinili su ga sve usamljenijim, i uzalud behu napori kojima je poku\u0161avao da oja\u010da bedeme zidina.<\/p>\n

I kao \u0161to \u017eeni, koja vek provodi koprcaju\u0107i se u mre\u017ei, udavljena om\u010dom briga, prepla\u0161ena od sopstvenog lika koji neumitno stari i bora se, nedostaje snage\u00a0 da strgne sa sebe sve maske kojima \u0161titi iluziju sopstvenog \u017eivota, tako i mu\u0161karcu potrebna je suza da umije otvrdlo, grubo\u0161\u0107u okamenjeno lice…<\/p>\n

\"dscf1726\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1728\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1731\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1732\"<\/a><\/p>\n

DODIR<\/strong><\/p>\n

ZELENO- TON F<\/strong><\/p>\n

\"dscf1738\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1740\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1742\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1752\"<\/a><\/p>\n

…Iako starac mogao je da se kre\u0107e gipkim hodom de\u010daka koji odrasta nesputan i sposoban da izrazi svaku pesmu i melodiju. Odjednom, \u017eivot posmatran kroz druga\u010diju prizmu nudi mu klju\u010deve kojima mo\u017ee da otvara vrata i bez straha ulazi u odaje, da otvara prozore kako bi vazduh i svetlost unosili sve\u017einu me\u0111u memljive zidove…<\/p>\n

\"dscf1759\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \"dscf1760\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1762\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \"dscf1763\"<\/a><\/p>\n

GLAS<\/strong><\/p>\n

PLAVO-TON G<\/strong><\/p>\n

\"dscf1770\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \"dscf1773\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1783\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1786\"<\/a><\/p>\n

Dugo beja\u0161e nem. Iz njegovog grla nije se \u010duo glas. Bojao se da izgovara odre\u0111ene re\u010di, a kada bi se kojim slu\u010dajem ohrabrio da progovori, re\u010denica be\u0161e prazna, povr\u0161na i nedore\u010dena. Mutavost ga je progonila kao \u0161to lovac progoni zver. Kada bi poku\u0161ao da i\u0161ta ka\u017ee iz usta bi ispu\u0161tao krik ili krkljanje\u00a0 a usne bi se nemo otvarale \u010dine\u0107i ga zbunjenijim i upla\u0161enijim no \u0161to to zaista be\u0161e.<\/p>\n

Nekada davno, dok su san i java bili jedno a ljudi i zveri u saglasju \u017eiveli, iz igre ga je prenuo zvuk onostran, neljudski. Tada je jo\u0161 pevao i izmi\u0161ljao pesme. Privu\u010den znati\u017eeljom krenuo je ka mestu odakle je dopirao glas.\u00a0 Kako je vreme odmicalo glas\u00a0 je sve vi\u0161e postajao urlik. U njemu, detetu, nije bilo straha, ili nije umeo da ga prepozna. Strah, radost, bes, ljubav, sve mu tada izgleda\u0161e tako prirodno i deo njega, da nije morao da se odvaja od njih. To \u0107e nastupiti\u00a0 tek kasnije. Ili, mo\u017eda jo\u0161 lak\u0161e, nije razmi\u0161ljao o tome. Otcepljivanje od sopstvenih ose\u0107anja \u010dini\u0107e ga nesre\u0107nim…<\/p>\n

\"dscf1787\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"dscf1789\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \"dscf1794\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"dscf1803\"<\/a><\/p>\n

Fotografije sa izvo\u0111enja performansa u Dvorani Doma kulture u Pirotu.<\/p>\n

Foto: Na\u0111a \u0110or\u0111evi\u0107<\/p>\n

DU\u0160A<\/strong><\/p>\n

INDIGO-TON A<\/strong><\/p>\n

\"image35\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \"image36\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"image37\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \"image38\"<\/a><\/p>\n

…I tada\u00a0 za\u010du glas. Mo\u0107an i blag u isto vreme. O\u010dev i maj\u010din u isti mah. Poznat i nepoznat.\u00a0 Glas je brujao iz svih vidljivih sazve\u017e\u0111a, a i onih koje ne vidi sada a koja \u0107e tek ugledati. I glas mu re\u010de da je tajna saznanja u promeni i kretanju, u spajanju nespojivog, u po\u0161tovanju razli\u010ditog, u razumevanju nepoznatog, u priznavanju strahova i suo\u010davanju sa samim sobom, kao najve\u0107im od svih strahova.\u00a0 I jo\u0161 mu kaza da je svet jednostavno takav, uvek isti i uvek nov, sve u zavisnosti kako se gleda i \u0161ta se \u017eeli. I da je otvoren za sva otkrivanja, da on ne sakriva, ve\u0107 da ono malo u \u010doveku zamagljuje i krije…<\/p>\n

\"image39\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"image41\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"image48\"<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \"image42\"<\/a><\/p>\n

Fotografije sa izvo\u0111enja performansa u „Ciglani“.<\/p>\n

Foto: Milan<\/p>\n

EPILOG<\/strong><\/p>\n