![\"\"](\"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/scan0002.jpg\")
<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n
Vitomir Teofilovi\u0107<\/p>\n\n\n\n
knji\u017eevnik<\/p>\n\n\n\n
CIRKUS KAO PRI\u010cA I KAO METAFORA<\/p>\n\n\n\n
Recenzija knjige Cirkus „Alimpija“ Zorana Aleksi\u0107a Kokija<\/p>\n\n\n\n
Knjga Cirkus „Alimpija“ <\/em> <\/strong>Zorana Aleksi\u0107a Kokija zaslu\u017euje pa\u017enju iz vi\u0161e razloga. To je svojevrsna panorama na\u0161ih slika i prilika u zama\u0161nom istorijskom i geografskom dijapazonu – od atentata 1914. do na\u0161ih dana, od balkanskih zabiti do evropskih metropola. Osim tog tematskog bogatstva, knjigu odlikuje i poeti\u010dka vi\u0161eslojnost – re\u010di se prelivaju u boje (na lep na\u010din se prepoznaje da je pisac slikar), boje se preta\u010du u tonove, tako da imamo privla\u010dan i zanimljiv \u010ditala\u010dki izazov. Priroda prigodnih tekstova ne omogu\u0107ava \u0161ire analize, zato skre\u0107emo pa\u017enju samo na najbitnije.<\/p>\n\n\n\n Nakon skandinavske mitske Pri\u010de o kraju sveta<\/em>, koja je moto i simboli\u010dki signal \u010ditaocu, knjiga po\u010dinje zaglavljem Zaverenici<\/em>, posve\u0107enom atentatu 1914. Ve\u0161tim zapletom i suptilno postavljenom zamkom u \u010ditala\u010dkom polju o\u010dekivanja, Aleksi\u0107 nas suo\u010dava sa \u0161irom istorijskom vizurom od one na koju smo navikli. Tako se poznati \u010din jednog pojedinca u nama preta\u010de u op\u0161te dru\u0161tvenopoliti\u010dko stanje; jedan li\u010dni gest prerasta politi\u010dku atmosferu toga vremena.<\/p>\n\n\n\n Dok su Zaverenici<\/em> koncipirani realisti\u010dki, slede\u0107e poglavlje – Sovjetska razglednica <\/em>– ima odlike takozvane negativne utopije. Preciznije re\u010deno, to je negativna utopija post festum, dakle ironizacija jedne istorijske ambicije, jednog dru\u0161tvenog projekta (znamo kojeg!) koji je pretendovao na an\u0111eosku dobrotu a proizveo imperiju Sotone. Svoju varijaciju stare ali uvek aktuelne teme da i put u pakao mo\u017ee biti poplo\u010dan dobrim namerama. Aleksi\u0107 je oslikao i u realisti\u010dkim i u ekspresionisti\u010dko-nadrealisti\u010dkim tonovima i time ostvario potresnu pri\u010du u poeti\u010dkim koordinatama svojih velikih prethodnika Zamjatina i Bulgakova, ali i sa \u017eivopisnom filmskom ubedljivo\u0161\u0107u Tarkovskog.<\/p>\n\n\n\n Sredi\u0161no poglavlje ovog svojevrsnog proznog mozaika, sa odlikama i zbirke pri\u010da i kola\u017enog romana, nije slu\u010dajno naslovljen Cirkus „Alimpija“. To je uzbudljiva i porazna pri\u010da o stvarnom cirkusu i istinskim cirkuzantima, u prvom sloju, ali i metafora o umetni\u010dkim sudbinama u nevremenu, o gubitnicima \u010diji porazi ne izviru iz njihove nesposobnosti i nedarovitosti, ve\u0107 obratno, \u010dija natprose\u010dna vrednost i osobenost padaju u nevreme i umesto nagrade i podsticaja do\u017eivljavaju tragedije. Krivi bez krivice, samim tim \u0161to su druga\u010diji u prilikama kad im vreme nije, a ne mogav\u0161i – i ne htev\u0161i! – da se spuste na nivo prilago\u0111avanja, ne samo \u0161to su prerano odlazili sa ovog sveta ve\u0107 su i za \u017eivota, \u010dak i dok su obasipani pa\u017enjom, naj\u010de\u0161\u0107e gazili po trnju i hranili se jedom i \u010demerom. U toj tu\u017enoj aleji ukletnika najpre se sre\u0107emo sa m’sje Pepeom i njegovom zoo-mena\u017eerijom, tako\u0111e stradalni\u010dkom; sa romanti\u010dnim orkestrom \u0160uk Stampedo<\/em> u nimalo romanti\u010dnom vremenu; sa \u017eivotopisom kolekcionara slika Bo\u017eidarom \u0160lomom i tu\u017enom sudbinom cirkuske starlete gospo\u0111e Fride…<\/p>\n\n\n\n Najobimniji deo knjige, pribli\u017eno \u010ditava druga polovina, govori o poslednjih deceniju i po na\u0161e nevesele zbilje. To je gorka, gotovo tragi\u010dna hronika na\u0161eg rata i mira, na\u0161 hod po mukama na razvalinama biv\u0161e SFRJ. Opisuju\u0107i paralelno ratne strahote i mirnodopski \u017eivot, pisac nam, umetni\u010dki uspe\u0161no ali zan\u010denjski porazno, do\u010darava krah svih vrednosti, op\u0161ti pad morala, gubitak nade i perspektive. Rat, poru\u010duje nam pisac na svakoj strani, nije ubistven samo na popri\u0161tu, gde se doslovno ubija i gine, ve\u0107 i daleko od fronta, u takozvanoj mirnoj svakodnevnici. Ratni sindrom raspame\u0107uje i razara du\u0161u ne samo ratnicima ve\u0107 i zajednici na svim nivoima – porodici, lokalnoj sredini, dru\u0161tvu u celini, potvr\u0111uje se i u ovoj knjizi istinitost \u010duvene Andr\u0107eve opaske u romanu Na Drini \u0107uprija: „U mutnim vremenima \u0161ljam izbija na povr\u0161inu.“ I Aleksi\u0107eva knjiga uverava nas da su rat i mir spojeni sudovi, da su ispa\u0161tanje i krvarenje u su\u0161tini isti i na frontu i u pozadini. Rat ne samo \u0161to obogaljuje mir dok traju bitke; njegove posledice su rasadnik trauma ne samo godinama potom, ve\u0107, kao \u0161to nam istorija na \u017ealost to obilato dokazuje, u narednim decenijama i generacijama. Spoljne rane naj\u010de\u0161\u0107e zacele, ali one dubinske, du\u0161evne, \u010desto traju do kraja \u017eivota i prenose se na potomstvo.<\/p>\n\n\n\n Paralela izme\u0111u rata i istinskog mira je kao izme\u0111u zemlje i neba. U mirnom \u017eivotu, makar on bio i daleko od \u017eeljenog nivoa, \u010dita se bar izme\u0111u redova. U ratu, ka\u017ee nam pisac, oslu\u0161kuje se izme\u0111u pucnjeva. U miru nas rastu\u017ei bol zuba ili obi\u010dna ogrebotina poznanika, u ratu si sre\u0107an \u0161to metak nije pogodio tebe ve\u0107 nekog pored. Dok je u civilizovanom \u017eivotu svaki dan novi dan, svaki trenutak kamen\u010di\u0107 u mozaiku smisla, afirmacija \u017eivotnog elana, u ratu je sve svedeno na golo pre\u017eivljavanje, a no\u0107i i dani su samo bezobli\u010dne jedinice protoka vremena: Opet je no\u0107 i opet je dan.<\/em><\/p>\n\n\n\n Uverljivost pojedinih ratnih scena asocira na ratne opise Teodora Plivijea i drugih velikana veristi\u010dke poetike, ali ovog mladog pisca odlikuju i smisao za gorki humor i grotesku. Pomenuli smo ovde porazno svo\u0111enje celokupno humanosti na samog sebe, na puko pre\u017eivljavanje – dobro je \u0161to nisam ja poginuo ve\u0107 onaj levo ili desno – ali na stranicama ove knjige na\u0107i \u0107emo i primere izuzetnog po\u017ertvovanja i saose\u0107anja. \u010cesti su uspeli prepleti raznovrsnih motivacija i stilskih postupaka u naj\u0161irem dijapazonu, od najdubljeg saose\u0107anja do groteskne reakcije, u kojoj spada i knji\u017eevno-psiholo\u0161ki izvanredno uobli\u010den detalj, i lirski uzbudljiva i groteskna slika u isti mah, prizor u kome drug ubijenog u o\u010daju puca na muve koje su se stu\u0161tile na ranu pokojnika.<\/p>\n\n\n\n Pominjanje velikana pera u pogovoru\/recenziji ove knjige ne spada samo u njen okvirni dekor. Naravno, vrednost jednog dela zavisi prevashodno od njegove unutarnje puno\u0107e i uverljivosti, od zna\u010daja re\u010denog i od knji\u017eevnog ume\u0107a autora, ali u li\u010dnu kartu jednog dela, u njegov identitet, spadaju i njegove \u0161ire koordinate, odrednice koje ga sme\u0161taju u knji\u017eevnu i kulturnu geografiju i istoriju. Imaju\u0107i lep smisao za uverljive opise i stanja i doga\u0111anja, i pojedina\u010dnih likova i dru\u0161tvenih zbivanja, sa smislom za su\u0161tinu i detalj, slikar Zoran Aleksi\u0107 Koki sa\u010dinio je uzbudljivu i upe\u010datljivu knjigu o raznim temama, ali, pre svega, o nama danas. Cirkus u njenom imenu nije samo oznaka jednog dela njene sadr\u017eine i tematike, cirkus ovde ima i \u0161iri, simboli\u010dan zna\u010daj. To je metafora na\u0161e stvarnosti. Poput anahrone cirkuske \u0161atre i starinske skalamerije u dana\u0161nje vreme elektronike i masovnih medija, i mi smo izgubljeni u vremenu i prostoru, sa merilima i predstavama mimo sveta. Umesto da uvidimo to svoje nesnala\u017eenje i tra\u017eimo naj\u0161ire putokaze, mi tra\u017eimo da \u010ditav svet pre\u0111e na na\u0161e staze i bogaze! I to po devizi ili tako ili nikako.<\/p>\n\n\n\n Cirkus „Alimpija“<\/em> je knjiga reskih zapa\u017eanja i potresnih slika, proza koja sa uspehom ukr\u0161ta knji\u017eevno, likovno i muzi\u010dko, po sinkreti\u010dkom idealu sinteze knjiga, slika, muzika;<\/em> knjiga \u017eestokih opisa, stroga vivisekcija bolesnog stanja na\u0161eg savremenog dru\u0161tva, knjiga koja je ostvarila, iako prvenac i sa jo\u0161 nedosegnutom stlsko-poetskom harmonijom, svoju osobenost i umetni\u010dku uverljivost. Uvereni smo da \u0107e se , kao i njegove slike i izlo\u017ebe, i Aleksi\u0107eva knjiga svideti \u010ditaocima. I ujedno nagovestiti jo\u0161 jednu umetni\u010dku karijeru, knji\u017eevnu, uz, ve\u0107 afirmisanu, slikarsku.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vitomir Teofilovi\u0107 knji\u017eevnik CIRKUS KAO PRI\u010cA I KAO METAFORA Recenzija knjige Cirkus „Alimpija“ Zorana Aleksi\u0107a Kokija Knjga Cirkus „Alimpija“ Zorana Aleksi\u0107a Kokija zaslu\u017euje pa\u017enju iz vi\u0161e razloga. To je svojevrsna panorama na\u0161ih slika i prilika u zama\u0161nom istorijskom i geografskom dijapazonu – od atentata 1914. do na\u0161ih dana, od balkanskih zabiti do evropskih metropola. Osim … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c Cirkus Alimpija<\/span> ![\"\"](\"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/DSCF1305-scaled.jpg\")
<\/a><\/figure><\/li><\/a><\/figure><\/li><\/ul><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/li><\/a><\/figure><\/li><\/ul><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/li><\/a><\/figure><\/li><\/ul>