{"id":465,"date":"2016-08-25T18:36:01","date_gmt":"2016-08-25T17:36:01","guid":{"rendered":"http:\/\/koki.in.rs\/blog\/?p=465"},"modified":"2017-07-17T09:57:00","modified_gmt":"2017-07-17T08:57:00","slug":"unutrasnji-pejzaz","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/2016\/08\/25\/unutrasnji-pejzaz\/","title":{"rendered":"UNUTRA\u0160NJI PEJZA\u017d"},"content":{"rendered":"

\"13895519_1047975668622319_2975656154420372342_n\"<\/a><\/p>\n

Izlo\u017ebu slika, crte\u017ea i skulptura, koji nazivam „Unutra\u0161nji pejza\u017e“ otvorio sam 12-og avgusta 2016-e godine u galeriji „\u010cedomir Krsti\u0107“ u Pirotu.<\/p>\n

Izlo\u017ebu je otvorila Radmila Vlatkovi\u0107, direktor galerije i tom prilikom je rekla:<\/strong><\/p>\n

…Umetnici stalno postavljaju zagonetke posmatra\u010dima, istori\u010darima umetnosti, esteti\u010darima, kriti\u010darima: njihovo iznala\u017eenje razli\u010ditih na\u010dina da ustreptalost pred postoje\u0107im izraze „\u0161to bolje“ prerasta u \u010ditavu \u0161umu mogu\u0107nosti koja iz dana u dan postaje sve vi\u0161e nepregledna.<\/p>\n

Zoran Aleksi\u0107 Koki je jedan od istra\u017eiva\u010da mogu\u0107nosti koji \u0107e na prvi pogled jednostavnu komunikaciju – slika ili slikovno – komplikovati. Po\u010detak je negde u ekspresionizmu, ali sledom logike, sti\u017ee do kola\u017ea simbolizma, nadrealizma i razli\u010ditih smerova konceptualizma. On posmatra svet kroz psiholo\u0161ku prizmu. Ne trudi se da bude dopadljiv, a radovi su mu veoma li\u010dni, emotivni, pro\u017eivljeni…<\/p>\n

Autor polazi od obi\u010dnog. Zauzet je igrom svetlosti i boje i u neobi\u010dnim uglovima pronalazi svoj „pogled“ na svet. Postupak kojim se slu\u017ei iziskuje znatno tehni\u010dko znanje, opremljenost i strpljenje. Snagu volje da ide do kraja, da umno\u017eava varijante prepu\u0161taju\u0107i tek nepoznatom naho\u0111enju da odlu\u010di \u0161ta \u0107e biti izlo\u017eeno. Ali i tako, sti\u017ee do likovno artikulisanog artefakta, do \u010dinjenice koja se lako prihvata jer u sebi ima dovoljno umetni\u010dkog da bi ostala tek obi\u010dnom zabele\u0161kom. Klasi\u010dan spoj slikarskog i skulptorskog ovde je pohvala uzajamnosti: kultivisano likovno potpomognuto kultivisanim tehnolo\u0161kim i eto tajne ove neobi\u010dne izlo\u017ebe.<\/p>\n

Odabrani likovi su akteri de\u0161avanja. Oni bude ma\u0161tu i strah u isto vreme. U borbi sa sopstvom sa dna ovi likovi ustaju sa svim linijama, mrljama i koloritom, sa svetlo\u0161\u0107u i magijom koja isijava iz materijala otvaraju\u0107i bezbroj pitanja sa ponu\u0111enim odgovorima. Dovoljno je da se objasni i pomogne posmatra\u010du da prodre u svet onostranog, u \u010dudljivost umetni\u010dkog biranja i izabranja.<\/p>\n

Zorana Aleksi\u0107a Kokija, po svemu do sada ura\u0111enom, \u010dini se treba posmatrati kao potpuno izdvojenu pojavu u likovnoj umetnosti, naro\u010dito ako se ima u vidu generacija kojoj pripada. Ako je op\u0161ta karakteristika te generacije bila, i ostala – negovanje li\u010dnog rukopisa, Aleksi\u0107 je iza\u0161ao svesno izborom leksi\u010dkog sistema i svaki njegov poetski izbor u umetnosti ozna\u010dava tek po\u010detak trasiranja trnovitog puta ka sopstvenoj spoznaji. Iz tog konteksta se mo\u017ee izvu\u0107i i pitanje: da li Kokijevo slikarstvo predstavlja fino upakovanu provokaciju – umetni\u010dko sredstvo, kojim slikar secira i razotkriva na\u0161 psihi\u010dki sistem, ili je pak njegovo stavarala\u0161tvo klju\u010dna ta\u010dka destrukcije spostvene li\u010dnosti. Odgovor nije jednostavan, mo\u017eda je u ovom \u010dasu i nemogu\u0107, ali jedno je izvesno: ozbiljna su to dela, po svom poreklu, kao rezultat ljudskog besmisla i nade.<\/p>\n

Radmila Vlatkovi\u0107, Istori\u010dar umetnosti, muzejski savetnik<\/p>\n

POSTAVKA\u00a0 IZLO\u017dBE<\/strong><\/p>\n

\"DSCF0147\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/a>\"DSCF0274\"\u00a0\u00a0 <\/a><\/p>\n

\"DSCF0161\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/a>\"DSCF0163\"<\/a><\/p>\n

\"DSCF0166\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSCF0168\"<\/a><\/p>\n

\"DSCF0175\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/a>\"DSCF0282\"<\/a><\/p>\n

\"DSCF0297\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSCF0295\"<\/a><\/p>\n

\"DSCF0289\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/a>\"DSCF0303\"<\/a><\/p>\n

\"DSCF0276\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/a>\"DSCF0291\"<\/a><\/p>\n

\"DSCF0155\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSCF0285\"<\/a><\/p>\n

Foto: Koki<\/p>\n

O IZLO\u017dBI<\/strong><\/p>\n

Sr\u017e izlo\u017ebe \u010dine tri, naizgled razlli\u010dite, tematske celine. Osnovu \u010dine pejza\u017ei ra\u0111eni u razli\u010ditim tehnikama i na razli\u010ditim podlogama (gipsane plo\u010de, platno, papir). Pored pejza\u017ea nastallih u perodu od 2006-e godine, izlo\u017eeni su i radovi ra\u0111eni za izlo\u017ebu u galeriji „Kova\u010devi\u0107“ koja je odr\u017eana u okviru festivala „ZALET 2016“, na Zlatiboru. Skupture dominiraju u prostoru. Zahvaljuju\u0107i tome, stvorena je fuzija, koju je ve\u0161to i sa merom Radmila Vlatkovi\u0107, direktor galerije i autor postavke iskoristila kako bi izlo\u017eba dobila na ritmi\u010dkoj izra\u017eajnosti.<\/p>\n

NEKOLIKO EKSPONATA<\/strong><\/p>\n

\"Autoportret<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \"Jelovica,<\/a>\u00a0\u00a0 \u00a0 \"Ki\u0161a \u00a0\u00a0 \"image10\"<\/a><\/p>\n

\"DSCF0019\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSCF0020\"<\/a><\/p>\n

Autoportret zimski \u00a0 <\/a>Jelovica \u00a0 <\/a>Ki\u0161a iznad Crnog vrha \u00a0 <\/a>Zmaj Raspusni<\/a><\/p>\n

Kiklop\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Biser<\/p>\n

TEKST IZ KATALOGA<\/p>\n

PROSTORI<\/strong><\/p>\n

Na prvi pogled sve je tako uobi\u010dajeno. Pejza\u017ei se prostiru u nedogled i samo je potrebno odabrati prizor koji \u0107e zadiviti svojom magi\u010dnom lepotom. Pred njim zastaje dah, i u isto vreme ose\u0107a se besmrtnost i krhkost. \u010cudno je to ose\u0107anje. I slika ostaje zauvek zabele\u017eena.<\/p>\n

Ali, unutar, duboko u bi\u0107u, po\u010dinje borba. I sukob traje.<\/p>\n

Lica postaju knjige u kojima se daju i\u0161\u010ditati sve emocije.<\/p>\n

Da li smo svesni snage pejza\u017ea koji obitavaju duboko u nama a \u010diji kontrast, kolorit, tekstura i linija odre\u0111uju duhovna stanja determini\u0161u\u0107i ono \u0161to prikazujemo spolja, svetu za koji verujemo da je stvaran?<\/p>\n

Da li mo\u017eemo na\u0161a lica, nau\u010dena da reaguju na spolja\u0161nje dra\u017ei, i pretvorena u masku i gr\u010d, da oslobodimo i okrenemo ka centru, ba\u0161 tamo gde se nalazi sr\u017e, a da ne budu samo puki nosioci odgovora koji se nudi u zavisnosti od raspolo\u017eenja?<\/p>\n

Da li \u0107emo, ako to uspemo, biti slobodni sa svim svojim vrlinama i manama, i biti sre\u0107ni napokon?<\/p>\n

Odgovor ne znam, i ne nudim ga, jer i sam tragam za njim, i svestan sam da jo\u0161 uvek grebem linije po povr\u0161ini, i da se sa svakom novom linijom otvara novi put koji vodi sve dublje a kojim poku\u0161avam da hodam.<\/p>\n

I ovo je na samo simboli\u010dan na\u010din predstava unutra\u0161nje borbe koja se odvija u svakom od nas, a koje smo vi\u0161e ili manje svesni.<\/p>\n

Zoran Aleksi\u0107 Koki<\/p>\n

ATMOSFERA SA OTVARANJA<\/strong><\/p>\n