{"id":78,"date":"2012-04-28T11:14:27","date_gmt":"2012-04-28T09:14:27","guid":{"rendered":"http:\/\/koki.in.rs\/blog\/?p=78"},"modified":"2024-01-27T09:14:01","modified_gmt":"2024-01-27T08:14:01","slug":"odzaci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/2012\/04\/28\/odzaci\/","title":{"rendered":"Persona i ostala bi\u0107a"},"content":{"rendered":"

\"scan0001\"<\/a><\/p>\n

Izlo\u017ebu pod nazivom „Persona i ostala bi\u0107a“ imao sam 2012-e godine u Od\u017eacima. Na njoj su prvi put izlo\u017eeni radovi koje sam pripremao za parisku izlo\u017ebu. \u017deleo sam da vidim kako egzistiraju u prostoru, tako da je ova izlo\u017eba bila predpremijera. Izlo\u017ebu je otvorio Nenad Bogdanovi\u0107, multimedijalni umetnik.<\/p>\n

Na Zoranovim radovima u prvom planu je \u010dovek, odnosno njegovo lice, koje u jednom trenutku postaje podloga na kojoj se odslikavaju, reflektuju zbivanja iz okoline, \u017eivotnog i psiholo\u0161kog prostora, simboli\u010dki prevedena na likovni jezik.<\/p>\n

To i jeste cilj, da slikarskim re\u010dnikom nagovesti naraciju koja prati osnovnu misao. Da svu teskobu modernog \u017eivljenja i bremena, koje ono nosi sa sobom, prevede na likovni jezik. Ali sam portret nije prevashodni centar zbivanja, ve\u0107 je u komunikaciji sa ostalim prostorom slike, na koji deluje svojom emocijom, razliva se van ome\u0111enog prostora lica, interaktivno stupaju\u0107i u odnose sa koloritom, svetlo\u0161\u0107u i tamom, koji uti\u010du na njega, iako autonomno egzistiraju, pro\u017eimaju se, i tako postaju neraskidivi deo likovne celine.<\/p>\n

Otvaranje izlo\u017ebe je odr\u017eano 28. 04. 2012. u 19:00 \u010dasova u Galeriji MAS, Studio za multimedijalnu umetnost, Od\u017eaci, Svetozara Markovi\u0107a 41, Izlo\u017eba je bila otvorena od 28. 04. do 07. 05. 2012. godine.<\/p>\n

\"DSC01786\"<\/a><\/p>\n

Tekst iz kataloga<\/p>\n

Persona i ostala bi\u0107a<\/strong><\/p>\n

…A onda smo po\u010deli da razgovaramo. U po\u010detku nisam obra\u0107ao pa\u017enju previ\u0161e. To je bilo ok…<\/em><\/p>\n

Sedeo bih u autobusu na putu do ateljea, gledao kroz prozor nezainteresovano u ono \u0161to ve\u0107 mo\u017ee da pru\u017ei gradski pejza\u017e, i \u010duo bih.<\/p>\n

Ona; razgovara telefonom sa mu\u017eem; o deci, naravno. Sa ljubavnikom se pri\u010da o drugim stvarima, i intonacija je nekako mek\u0161a.<\/p>\n

On; obja\u0161njava nekome; naravno telefonom, kako ima problem sa plinom u automobilu, i kao da se pravda time \u0161to nije na posao oti\u0161ao kolima. Ljubavnici plin, regler, obrtometar ne bi bili zanimljivi, osim ako nije priklje\u0161tena na zadnjem sedi\u0161tu kada ih bude zadesila nevolja sa nekom od tih nebuloznih stvari.<\/p>\n

Devojka; \u0161apu\u0107e u slu\u0161alicu, nasmejana. Momku, drugarici, devojci…<\/p>\n

De\u010daci; razmi\u0161ljaju glasno kako da smisle neku prevaru na pismenom zadatku. Metode dovode do savr\u0161enstva. Mobilna telefonija, internet i druga pomagala pru\u017eaju neslu\u0107ene mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Moj udeo u tim razgovorima je \u0161to sam \u0107utao.<\/p>\n

Dijalog se nastavljao kasnije, po ulasku u atelje. Eho svih razgovora razlivao se iz tuba boja, uglja kojim sam crtao, lanenog ulja, terpentina, drveta, gline…<\/p>\n

Iako mi je prvobitna zamisao billa da to budu portreti ljudi koje susre\u0107em, \u010diji razgovori i glasovi mi dodiruju um, i likovna igra na njihovim licima, uvek je, bez obzira \u0161to mi se \u010dinilo da ve\u0107 imam gotovu sliku u sebi, i jasnu ideju, ispadalo ne\u0161to sasvim drugo, \u0161to nikako nisam hteo, a na \u0161ta nisam mogao svesno da uti\u010dem.<\/p>\n

A i za\u0161to bih?<\/p>\n

To je, ionako, neka poruka. Glas koji mi se obra\u0107a.<\/p>\n

Rekao sam, ok, izvolite, do\u0111ite. Tu sam. Nemam kud.<\/p>\n

A onda, kao iz izvora, iz dubine mog bi\u0107a sve to biva oslobo\u0111eno, i tako slobodno radosno igra po podlozi na kojoj je trebalo, da po mojim, to moram priznati, gordim zamislima, nastane nekakvo uzvi\u0161eno umetni\u010dko delo.<\/p>\n

Razmi\u0161ljaju\u0107i o tom fenomenu, koji mi se mimo volje doga\u0111a, a to se de\u0161avalo, naravno, mislim na razmi\u0161ljanje, u \u010dasovima dokolice, kada umor savlada „slikara pod adrenalinom“, uz nezaobilazno vino, lucidno\u0161\u0107u svojstvenom samo stvaraocima, velikim i malim, svejedno, shvatio sam da postajem svedok tog praiskonskog sukoba svesnog i nesvesnog, tame i svetlosti, ja i ne-ja koje se vu\u010de sa mnom, i za mnom od izvora do u\u0161\u0107a.<\/p>\n

I tako, zapo\u010dinje dijalog sa delovima sopstvenog bi\u0107a, na \u010dudesan na\u010din nanovo o\u017eivljenim, nepotrebno zapostavljenim, na mah zaboravljenim, sa svim onim \u0161to \u010dini, i nekada beja\u0161e \u010dinilo mene, kao mene takvog, kakvog do\u017eivljavam kada ujutru ugledam u ogledalu dok perem zube, ili \u010de\u0161ljam kosu i bradu a koje sam iz ko zna kakvih sebi\u010dnih pobuda odbio od sebe, kao nervozna majka dete od sise, sve u nameri da budem ne\u0161to drugo.<\/p>\n

Sada dok razgovaramo, ili dok posmatram njihovu igru, ima tu smeha, i opra\u0161tanja, i stida, o\u010daja, tuge i sre\u0107e… Ali i radosti, neizmerne radosti, jer u svest, kao svetlost, dopire saznanje da pronalaze\u0107i se postajemo celina…<\/p>\n

To je dug put…<\/p>\n

Zoran Aleksi\u0107 Koki<\/p>\n

Postavka<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSC01768\" \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0 <\/a>\"DSC01769\"<\/a><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSC01770\"\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0 <\/a>\"DSC01771\"<\/a><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSC01772\" \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0 <\/a>\"DSC01773\"<\/a><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \u00a0 \"DSC01774\"<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \"DSC01775\"<\/a><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \"DSC01776\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0<\/a>\"DSC01777\"<\/a><\/p>\n

\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izlo\u017ebu pod nazivom „Persona i ostala bi\u0107a“ imao sam 2012-e godine u Od\u017eacima. Na njoj su prvi put izlo\u017eeni radovi koje sam pripremao za parisku izlo\u017ebu. \u017deleo sam da vidim kako egzistiraju u prostoru, tako da je ova izlo\u017eba bila predpremijera. Izlo\u017ebu je otvorio Nenad Bogdanovi\u0107, multimedijalni umetnik. Na Zoranovim radovima u prvom planu je … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c Persona i ostala bi\u0107a<\/span> →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78"}],"collection":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=78"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":440,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78\/revisions\/440"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=78"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=78"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=78"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}