{"id":91,"date":"2013-08-18T13:14:12","date_gmt":"2013-08-18T12:14:12","guid":{"rendered":"http:\/\/koki.in.rs\/blog\/?p=91"},"modified":"2017-07-17T09:58:04","modified_gmt":"2017-07-17T08:58:04","slug":"renesansni-covek-zoran-aleksic-koki","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/2013\/08\/18\/renesansni-covek-zoran-aleksic-koki\/","title":{"rendered":"Renesansni \u010dovek – Zoran Aleksi\u0107 Koki"},"content":{"rendered":"

Razgovor vodila Bocvena, u jednom beogradskom kafi\u0107u, s pogledom na reku. Amaterski, al’ s razumevanjem.<\/p>\n

\"Lula\u0161\"<\/a>
Lula\u0161<\/figcaption><\/figure>\n

– Hajde da krenemo od kraja…u novembru 2012. godine si imao tronedeljnu samostalnu izlo\u017ebu u Galerie de l’Angle u Parizu? Kako je do toga do\u0161lo?<\/strong>
\n– Kao i uvek u \u017eivotu – me\u0161avina sre\u0107nog slu\u010daja i rada. Mu\u017e vlasnice galerije Kolet Korblen je do\u0161ao na Filolo\u0161ki fakultet kao saradnik i preko moje drugarice koja ima veze sa fakultetom su do\u0161li do mene. Ona je tada obilazila ateljee srpskih umetnika u Beogradu, Kragujevcu i Ni\u0161u i pravila selekciju. Prvo je izlagao Goran Raki\u0107 iz Kragujevca, a sada ja.<\/p>\n

\"Hipnotizer<\/a>
Hipnotizer dnevni<\/figcaption><\/figure>\n

– Kada je to bilo?<\/strong><\/p>\n

– Od tog prvog razgovora do izlo\u017ebe pro\u0161lo je dve godine, tako da su pored izbora starih radova (izlaganih u Beogradu, Od\u017eacima, Pirotu, Vranju) izlo\u017eene i slike i skulpture nastale tokom ove dve godine. Negde oko 20 eksponata. Jo\u0161 onda je Kolet otkupila jednu sliku i skulpturu, a tokom ove tri nedelje je dosta prodato. Ni\u0161ta nismo vratili, prodaja se nastavlja. Fotografije slika su objavljene u martovskom izdanju francuskog \u010dasopisa Onisep.<\/p>\n

– Iz prve ruke (preko umetnikove \u017eene:) znam kako je bilo komplikovano spakovati dela i transportovati ih u Pariz autobusom…<\/strong>
\n– Ma nije. Te\u017ee mi je bilo da organizujem izlo\u017ebu u Vranju nego u Parizu, hahha! A bila je i pose\u0107enija…nije to veliki prostor, pariske galerije nisu grandiozno zami\u0161ljene kao ove na\u0161e iz socijalizma. Umetnici pla\u0107aju da im galerista uzme sliku na prodaju oko hiljadu evra (bez obzira da li \u0107e biti prodata). Zakup galerije za izlo\u017ebu je izme\u0111u 4 i 6 hiljada evra, ali je pristup galeriste i publike mnogo druga\u010diji. Ja sam prostor dobio besplatno, po pozivu. Slikari su kod nas uglavnom prepu\u0161teni sami sebi kada je materijal i uramljivanje u pitanju, iznajmljivanje ateljea, rad na katalogu, a onda nema ni publike ni prodaje. Malo njih mo\u017ee da \u017eivi od umetnosti, ali to je neka druga pri\u010da…<\/p>\n

– Da se vratimo na Pariz…kako je izgledalo otvaranje? Da li oni prave pompu oko otvaranja?<\/strong>
\n– Kolet i Milica (umetnikova supruga) su govorile, ja sam se sme\u0161kao i govorio tenkju, tenkju…ne govorim nijedan jezik kako treba, ali sam poneo doma\u0107u rakiju koja je bila hit. Slike, a posebno skulpture su uspostavile bolju komunikaciju nego ja i nadam se nekoj novoj izlo\u017ebi za dve, tri godine…katalog sam uradio u Beogradu, ali tamo ni ne pola\u017eu mnogo na to, komunikacija ide preko neta i sajta. Lepo je bilo. Ba\u0161.<\/p>\n

– \u010cula sam da su skulpture odmah sve prodate, a ti nisi vajar po osnovnom obrazovanju…<\/strong>
\n– Da, i to je razlika. Tamo ljudi kupuju ono \u0161to im se dopada, ovde \u010dekaju da im neko sugeri\u0161e \u0161ta je prava umetnost.
\n– Ok, postoji razlika i u kupovnoj mo\u0107i i ko su ljudi koji novac poseduju.<\/strong>
\n– Da…a i Pariz ima stanovnika koliko cela Srbija.<\/p>\n

\"Vra\u010dara\"<\/a>
Vra\u010dara<\/figcaption><\/figure>\n

Vra\u010dara<\/p>\n

– Koje su tvoje teme, tehnike, interesovanja kroz vreme?<\/strong>
\n– Prvo su to bili portreti<\/a>, pa faza netipi\u010dnih pejza\u017ea, ulje na platnu i na papiru koji sam sam pravio, akvarel, konstantan rad na crte\u017eu, terakota…to je kao da si me pitala ko sam ja. Ne znam:)<\/p>\n

(NAPOMENA:obavezno otvoriti link na portreti<\/a>! krije mnogo fotografija umetnika koje ne mogu posebno da linkujem. hvala!)<\/em><\/p>\n

– Pa da vidimo ko je Zoran Aleksi\u0107 Koki…kako ti voli\u0161 da ka\u017ee\u0161 – uspeo si da se rodi\u0161 u Pirotu, tamo zavr\u0161i\u0161 osnovnu \u0161kolu i dve godine srednje, a druge dve godine u Ni\u0161u u Umetni\u010dkoj \u0161koli. \u010cini se da je rodni Pirot duboko ukorenjen u tvoje umetni\u010dko izra\u017eavanje, \u0161to se mo\u017eda najvi\u0161e vidi u tvojoj zbirci pri\u010da \u201eCirkus Alimpija“…<\/strong>
\n– Da, Pirot i Ni\u0161 su me formirali, bila su neka druga vremena…\u010ditale su se knjige, slu\u0161ala muzika, i\u0161lo u pozori\u0161te. Pisanje je kao potreba krenulo u osnovnoj \u0161koli. Osvajao sam neke nagrade, pa posle nastavio. Izdao sam samo tu zbirku pri\u010da, a jedan roman, pri\u010de i zapo\u010deti blog o putu u Siriju<\/a> jo\u0161 uvek \u010dekaju. Uporedo sam crtao i spremao se za Akademiju.<\/p>\n

– Diplomirao si u klasi \u010cedomira Vasi\u0107a. Kakva je bila tvoja klasa?<\/strong>
\n– E, moja klasa je bila \u010dudna. Sve sami muzi\u010dari! Mita Jovan\u010di\u0107 iz Block out-a, Zoran Marinkovi\u0107 iz Bjesova i nas nekoliko iz Shook stampeda<\/a>. Mi \u0160ukovci smo bili najmanje ambiciozni, vi\u0161e je to bila neka vrsta kabarea gde ja pri\u010dam delove svoje knjige uz muziku, parodija, pri\u010da na pri\u010du. Zezanje, ali smo svi u\u017eivali i napravili tih 90-ih neku svoju publiku po klubovima. To je bilo vreme ratova, a \u0160uk uto\u010di\u0161te, begstvo od bezna\u0111a. Jo\u0161 uvek sviramo u Barfly-u. Re\u0111e, ali ne odustajemo.<\/p>\n

– Koji je tvoj instrument? Ima\u0161 li formalno muzi\u010dko obrazovanje?<\/strong>
\n– Ma ne. Snalazim se sa gitarom, saksofonom i klarinetom. Svirao sam dugo i sa Papa Nikom u Institutu, malo u So Sabiju…to mi je otvorilo sasvim neke druge svetove! Mo\u017eda ba\u0161 zbog muzike nikad nisam oti\u0161ao odavde…iako sam puno putovao, i kao mlad, a i posle sa Milicom i \u0107erkom.<\/p>\n

– Osim \u0161to si slikar, vajar, pisac, bloger, muzi\u010dar, mu\u017e i otac, ti si i direktor O\u0160\u201eDr Dragan Hercog“, \u0161kole specifi\u010dne po mnogo \u010demu.<\/strong>
\n– Da, ponosan sam na svoju \u0161kolu.<\/a> Mi \u0161kolujemo decu na bolni\u010dkom le\u010denju u svim beogradskim op\u0161tinama. Nemamo \u0161kolsku zgradu ve\u0107 profesori dr\u017ee nastavu po ku\u0107ama i bolnicama. Tamo sam se zaposlio kao nastavnik likovnog, posle godinu dana izabran sam od strane kolektiva za direktora. Otad me stalno biraju. Valjda niko drugi ne\u0107e:) Te\u017eak je to posao. S jedne strane, predaje\u0161 divnoj deci koja pokazuju neverovatnu ljubav prema \u017eivotu i u\u010denju, nikad ne odbijaju zadatke, trude se da budu najbolji \u0161to mogu, a s druge, nemaju sve pri\u010de sre\u0107an kraj. Ve\u017ee\u0161 se, empatija je ma\u010d sa dve o\u0161trice. Snimio sam i dva filma sa u\u010denicima jo\u0161 dok sam bio u nastavi. Prikazani su u okviru glavnog programa Prvog BOSI festa. \u010ceka nas jo\u0161 puno posla. Daleko smo od uslova u npr. Finskoj, gde sam bio na Kongresu bolni\u010dkih pedagoga – HOPE.<\/p>\n

– Za kraj…kad ti spava\u0161, Koki?<\/strong>
\n– Kad sanjam.<\/p>\n

\"Ratnik<\/a>
Ratnik prepla\u0161eni<\/figcaption><\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor vodila Bocvena, u jednom beogradskom kafi\u0107u, s pogledom na reku. Amaterski, al’ s razumevanjem.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91"}],"collection":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=91"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":674,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91\/revisions\/674"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=91"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=91"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=91"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}