{"id":94,"date":"2008-03-17T13:24:28","date_gmt":"2008-03-17T12:24:28","guid":{"rendered":"http:\/\/koki.in.rs\/blog\/?p=94"},"modified":"2024-01-27T09:14:33","modified_gmt":"2024-01-27T08:14:33","slug":"slike-i-skulpture-zorana-aleksica-kokija-u-pirotu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/koki.in.rs\/blog\/2008\/03\/17\/slike-i-skulpture-zorana-aleksica-kokija-u-pirotu\/","title":{"rendered":"Lica ili Night Club"},"content":{"rendered":"

17. mart 2008: U Galeriji „\u010cedomir Krsti\u0107“ u Pirotu u toku je izlo\u017eba slika i skulptura akademskog slikara iz Beograda, ro\u0111enog Piro\u0107anca Zorana Aleksi\u0107a Kokija. Odsek slikarstva na FLU u Beogradu zavr\u0161io je u klasi \u010cediomira Vasi\u0107a kod koga je i magistrirao. Aleksi\u0107 ka\u017ee da je ova izlo\u017eba u pirotskoj galeriji i rodnom gradu organizovana posle 16 godina.<\/em><\/p>\n

Izlo\u017ebu pod nazivom „Lica ili Night Club“ imao sam u galeriji „\u010cedomir Krsti\u0107“ u Pirotu marta meseca 2008. godine.<\/p>\n

\n

U Galeriji „\u010cedomir Krsti\u0107“ u Pirotu u toku je izlo\u017eba slika i skulptura akademskog slikara iz Beograda, ro\u0111enog Piro\u0107anca Zorana Aleksi\u0107a Kokija. Odsek slikarstva na FLU u Beogradu zavr\u0161io je u klasi \u010cediomira Vasi\u0107a kod koga je i magistrirao. Aleksi\u0107 ka\u017ee da je ova izlo\u017eba u pirotskoj galeriji i rodnom gradu organizovana posle 16 godina. „Ne bih \u017eeleo da idem u pro\u0161lost i da govorim o tome za\u0161to nije bilo u me\u0111uvremenu izlo\u017ebe u Pirotu. Va\u017eno je da sam svih tih godina radio i \u017eiveo“, ka\u017ee Aleksi\u0107. Izlo\u017ebu je otvorio istori\u010dar umetnosti iz Pirota, Miodrag Kutle\u0161i\u0107 koji je za Aleksi\u0107a rekao da je on beskompromisni ekspresionista, ekspresionista do same sr\u017ei svog stvarala\u010dkog bi\u0107a.<\/p>\n

Aleksi\u0107 je dakle ekspesionista i bavi se ljudima sa margine, koji, kako ka\u017ee \u017eive iskreno, iskrenije od svega onoga \u0161to se name\u0107e od politi\u010dkih struktura. „To su ljudi koji \u017eive svoj \u017eivot punim srcem. U skulpturi se okre\u0107em Africi, ali ne samo njoj. Afrika je za mene simbol jednog \u017eivljenja. Afrika, mo\u017eda Ju\u017ena Amerika i neki delovi Azije, zadnje su oaze gde je ljudski um sa\u010duvan od svega \u0161to nudi nova civilizacija. Srbija je na dobrom putu da i sama postane duhovna oaza“, ka\u017ee Koki. Posle ove izlo\u017ebe, Aleksi\u0107 u septembru u Ni\u0161u planira izlo\u017ebu pejza\u017ea inspirisanih Pirotom, a u decembru \u0107e u Beogradu organizovati izlo\u017ebu slika pod nazivom „Pono\u0107ni ples“. Aleksi\u0107 je direktor \u0161kole „Dr Dragan Hercog“, jedine \u0161kole u Srbiji koja radi sa bolesnom ili decom koja se nalaze na bolni\u010dkom le\u010denju. „S tom decom radio sam pozori\u0161ne predstave, snimao flmove i to je za mene veliko iskustvo. Ta njihova energija, iako su bolesna, bila je velika inspiracija“, ka\u017ee Zoran Aleksi\u0107 Koki.<\/p>\n

\"discoman\"<\/a>\"hrabrivojnikidete\" \u00a0 \u00a0 \u00a0 <\/a>\"la<\/a><\/p>\n

Diskoman, pastel, 50 X 70 cm;<\/p>\n

Hrabri vojnik UN spa\u0161ava dete iz ludilom zahva\u0107enog cirkusa<\/a><\/p>\n

Maska, kombinovana tehnika<\/p>\n

Tekst iz kataloga<\/p>\n

LICA ili NIGHT CLUB<\/strong><\/p>\n

\u00a0Dok umorni kora\u010date dugom ulicom, a u susret vam dolaze ljudi sa kojima uglavnom nemate ni\u010deg zajedni\u010dkog, sem \u0161to udi\u0161ete isti vazduh, i na neki na\u010din va\u0161i problemi sli\u010dni su njihovim, dovoljno ste sebi\u010dni da ne razmi\u0161ljate o njima.<\/p>\n

Lepota, koju oni nose sa sobom, vas jednostavno ne zanima. Va\u0161e vreme je isuvi\u0161e dragoceno da se bak\u0107ete time da svetu, koji vas okru\u017euje, podarite novi smisao. Uglavnom sve je crno; i belo.<\/p>\n

Ipak, u dubini du\u0161e, iako to ne smete, iz ko zna kojih razloga, da izgovorite glasno, vi ste lovac. Trebaju vam uzbu\u0111enja, ali\u00a0 ipak, mo\u017eda, ne svojom voljom, be\u017ee\u0107i, sklanjate pogled i uranjate u ispraznu svakodnevnicu.<\/p>\n

Naravno, ne svi.<\/p>\n

Razumem ja vas; to je i meni najte\u017ee. Suo\u010denje sa sramnom \u010dinjenicom da \u017eivot prolazi, a nema hrabrosti da se u\u010dini ne\u0161to bitno za njega, i napravi nekakav sumanuti zaokret, ili iskora\u010di u nepoznati svet, koji zna ponekad da zagolica u snovima ili naj\u010dudnijim ma\u0161tanjima. Krije se sopstveni \u017eivot, i duboko gura u najmra\u010dnije sobe. Trudite se da volite sve ono za \u0161ta vam ka\u017eu da je dobro, i \u0161to razume ve\u0107ina, a ne ose\u0107ate zapravo ni\u0161ta prema tome.<\/p>\n

Ve\u0107 ste nervozni i po\u010dinjete da brinete, ha? Ili bacate bezvredni papir, jer trabunjanja koja \u010ditate ne izazivaju ni\u0161ta u vama. Sve je to normalno.<\/p>\n

Ne, niste izgubljeni.<\/p>\n

Jednom sam usnio san. U snu dobijam klju\u010d. Bio sam de\u010dak, i bio sam upla\u0161en. I nisam \u017eeleo da odrastem. U svetu odraslih ose\u0107ao sam se trapavo, i nekako nezavr\u0161eno. Budio sam se sa utiskom da mi ne\u0161to nedostaje, ili kao da sam ne\u0161to izgubio. Ne bih li bar malo ubla\u017eio o\u010dajanje po\u010dinjem da crtam. Ali klju\u010d je bio enigma za mene, i nisam znao kako da ga upotrebim, i koja vrata otvara. A onda, do\u0161ao je trenutak kada sam shvatio. Samo, trebalo je da budem strpljiv i sa\u010dekam da pro\u0111u godine. Tim klju\u010dem otvorio sam vrata detinjstva, i opet iznova u\u0161ao u odaje gde sam mogao da otkrijem lepotu gledanu de\u010dijim o\u010dima, bez predrasuda.<\/p>\n

Tada sam saznao da postoji nada, i lek za moju tajanstvenu boljku.<\/p>\n

Recept je slede\u0107i, ne morate i\u0107i kod lekara… A ni kod apotekara.<\/p>\n

Iz praznine, koja poklapa kao balast, izvu\u0107i sr\u017e, esenciju. Onda, iz svojih otvorenih bo\u010dica, poput alhemi\u010dara, nesputani, najsna\u017enijim slikarskim mirisima omirisati prostore kojih se ve\u0107ina boji, a \u010detkom, i dletom i svakojakim spravama, jer u tom istra\u017eivanju sve je dozvoljeno, dati sopstvenu kreaciju igre, koja ne bi trebalo da te\u017ei zadovoljavanju tu\u0111ih kriterijuma sem va\u0161ih. Ali svesni smo da je ljudski um ipak oivi\u010den. Ne, ne\u0107e smetati ako neko u tome \u0161to ste uradili prepozna sebe, ili \u010duje daleki eho ne\u010dega \u0161to mu je odnekud poznato. To je ve\u0107 dobar pomak u oba pravca. Na kraju krajeva, u ljudskoj biti je, sem ako nije ta bit izopa\u010dena do te mere da je se treba kloniti, da se dopadne. To ima smisla. Ne\u0107ete ni primetiti, a postali ste onaj \u010darobnjak, kojeg se odrekoste u detinjstvu dok ste jo\u0161 verovali u bajke, sve misle\u0107i da vam nikad ne\u0107e vi\u0161e biti potreban. Nakon toga, postajete svesni da se \u010dudo ve\u0107 desilo, i povratka vi\u0161e nema. Do\u017eivotno ste inficirani serumom koji pozitivno uti\u010de na vas, i mo\u017eete prepoznati lepotu i u najru\u017enijim, i najneobi\u010dnijim stvarima. \u017divot tako postaje okean prepun iznena\u0111enja.\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

Ozdravljenje prepoznajete po tome \u0161to apsolutno smireni, kao kada ste zaljubljeno gledali sebe u ogledalu, posmatrate lica od kojih ste do tada sklanjali pogled. I bliski ste. \u0160to mo\u017eete da boravite u enterijerima sa \u010dijih zidova jo\u0161 uvek sna\u017eno odjekuje freneti\u010dni zvuk pank bendova, toliko jako da vam se vrti u glavi i zuji u u\u0161ima, a da ni jednog trenutka ne pomislite da vam je opet sko\u010dio pritisak. \u0160to razumete ono \u0161to nikad niste.<\/p>\n

Ovako se to meni desilo… Davno.<\/p>\n

\u00a0…A onda, posle pre\u017eivljenog prvog \u0161oka, kada sam opet po\u010deo da di\u0161em punim plu\u0107ima, prime\u0107ujem, a da do tog trenutka nisam slutio, kako kraj mene \u017eive svoj \u017eivot an\u0111eli ili kakva druga bo\u017eanska stvorenja. Otkrivam ih u trenutku dok rade obi\u010dne stvari kao \u0161to je skidanje \u0161minke, \u0161etnja parkom, ili kako jednostavno posmatraju reku sa mosta. Vidim ih u cirkusu; dok ispijaju pivo u zadimljenim i mra\u010dnim prostorima, ili samo stoje na raskrsnici \u010dekaju\u0107i zeleno za pe\u0161ake, ogrnuti svojim mislima, lepr\u0161avim kao zvuk saksofona Sten Geca, dok se ne pretvore nedoku\u010divom \u010darolijom u uspomene sa\u010duvane u mojim mislima, i slikarskim fantazijama…<\/p>\n

Zoran Aleksi\u0107 Koki<\/p>\n