Na Zlatiboru, na Borovoj glavi, u galeriji „Kovačević“, u predivnom ambijentu od dvadeset drugog do dvadeset sedmog jula održan je festival simbolično nazvan ZALET (Zlatiborsko art leto).

Na jednom mestu okupljeni su umetnici različitih profila što je bio preduslov da program bude interesantan. Više od reči govori kratki film koji opisuje sva dešavanja tokom festivala.

 

Trajanje: 7:21

Materijal je sniman mobilnim telefonima, kamerom i foto aparatom. Snimke montirao: Koki

Kao jedan od učesnika na festivalu predstavio sam se serijom crteža u okviru grupne izložbe na kojoj su svoje radove predstavili slikarka iz Čajetine, Ana Bogdanović, umetnička grupa „Patchwork – pet plus“, slikarke Aleksandra Kovačević Saška i Slavenka Kovačević, kao i Ana Tomić, student Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda. Naravno, mogla se videti i stalna postavka slika i crteža Božidara Kovačevića.

Seriju crteža koju sam premijerno izložio u galeriji „Kovačević“ nazvao sam „Procesi“. Tokom rada na njima razmišljao sam o tome koliko smo zapravo svesni svega što se dešava u nama, i da li smo uopšte sposobni da registrujemo sve te procese i unutrašnje impulse koji dopiru iz dubine, ili ih postajemo svesni tek kada se pojave na površini, i to najčešće u obličju koji ne mora da bude prijatan. Ili, da li isključivo reagujemo na spoljašnje draži.

CRTEŽI

           

     

PERFORMANS

Pored izložbe crteža, drugog dana festivala odigrana je predstava –  performans „Običan dan u životu praslikara“. Da li zbog ambijenta, prostora, zato što je scena postavljena napolju, svi mi, koji učestvujemo u izvođenju bili smo veoma inspirisani, tako da mogu da primetim da je to do sada najbolje izvođenje.

SA PREDSTAVE

  

        

Fotografije je uradio Pablo Fero Živanović.

TON RAŠTIMOVANOG VERGLA – KONCERT

Trećeg dana festivala održan je koncert na kome smo Katarina Klašnja i ja predstavili materijal nastao u toku priprema za festival.

Muzika je nastajala spontano na tekstove koje sam napisao davno, pre trideset godina.

Iz zbirke, u kojoj ima više od četrdeset pesama, Katarina je odabrala sedam, i na njima smo radili tokom boravka na Borovoj glavi. Tekstovi su bili izazov, i Katarina je sjajnim vokalom dočarala atmosferu stihova. Iako su tekstovi melanholični i depresivni, muzika unosi poseban mir, meditativnost i atmosferu učinivši da ceo koncert bude obojen snažnim emocionalnim nabojem.

Za nas je to bilo sasvim novo iskustvo, i rođena je ideja da, kada se euforija malo stiša, snimimo materijal u studiju. A možda, vremenom, sve to preraste u neki novi performans.

Koncert smo nazvali „Ton raštimovanog vergla“. I može se videti na snimku koji je urađen tokom koncerta. Snimali su kamerom i mobilnim telefonom Dušan Stojanović i Dunja Aleksić.

 

Katarina Klašnja: klavijature, vokal, muzika

Zoran Aleksić Koki: saksofon, tekstovi, muzika, vokal

Na kraju, divno iskustvo je bilo učestvovati na jednom ovakvom projektu i predstaviti svoj rad. Ali važnije od svega je to da, nakon svega, ostajem obogaćen novim poznanstvima. Nadam se da i drugi učesnici festivala mogu da se slože sa mnom i podele slična iskustva.

Ostaje mi da zahvalim organizatorima festivala, Slavenki i Aleksandri Kovačević na pozivu i ukazanom poverenju.