Marija, Jovana, Oskar i Kole su glavni likovi romana, zaroblјenici bizarnog lјubavnog četvorougla.
Oni su samo karikature, bledi odsjaj velikih, stvarnih i izmišlјenih priča. Sudbine su im groteskne, komične i surovo tragične. Teže da budu originalni po svaku cenu i najčešće na svoju štetu. Mogućnosti su im ograničene a ideje besmislene, pa uprkos želji da žive kao njihovi idoli, oni su samo marginalci, nesvesni da su im sudbine unapred determinisane. I dok kao marionete na površan način govore o velikim i uzvišenim stvarima, svako od njih tumara u svom svetu, svojevrsnom galimatijasu hispanoameričkih romana, rok muzike i umetnosti. Njihovi pokušaji da odrastu i dostignu zrelost čini beskrajni niz pogrešnih, čak devijantnih postupaka, čime daleko više podsećaju na neke junake filmova Eda Vuda, nego na antiheroje koje potajno oponašaju.
Priča je smeštena u prvu polovinu osamdesetih godina prošlog veka, ali eho tog vremena odjekuje i danas.
Dan kada je umro Sid je višeslojni roman koji će sve koji smognu snage da ga pročitaju do kraja nasmejati i (ili) uznemiriti. Ravnodušni sasvim sigurno neće ostati.
A ko je taj Sid?
Klikom na link iznad možete preuzeti pesmu.
Promocija romana “Dan kada je umro Sid” Zorana Aleksića Kokija
U subotu 21. 12. 2019. Godine u prepunoj sali Dorćolskog narodnog pozorista održana je promocija romana “Dan kada je umro Sid” Zorana Aleksića Kokija, u atmosferi koja podseća na rane Vendersove filmove, kako je rekao Filip Gajić, vlasnik pozorišta.
Promocija je počela muzičko-scenskim performansom u kome su glumica pozorišta Dina Vučaj i autor kazivali odlomke iz romana.
O romanu je govorio Bogdan Zlatić, filmski kritičar i scenarista koji se fokusirao na dekor vremena u kome se radnja desava. Napravio je paralelu sa zivotom iza gvozdene zavese, na zapadu i kod nas, odnosno SFRJ. Ukazao je na znacaj casopisa “Dzuboks” koji je imao veliki uticaj na generacije stasale sedamdesetih i ranih osamdesetih godina prošlog veka. O samom romanu je rekao da se može uporediti sa living teatrom u kome se briše granica između publike i aktera, kao i da nema puno napisane literature koja se bavi mladalačkim ljubavima u titoističko I posttitoističko doba na takav način.
Osnivač izdavačke kuće “Hoplit” Dusko Đukanović govorio je o izdavaštvu danas i problemima sa kojima se izdavaštvo susreće. O romanu je rekao da u njemu ne postoji kliše koji je uobicajen u literaturi danas , gde su glavni junaci obično neka zena koja je mlada i uspešna. Savremena ali nesrećna, i on, koji je takođe mlad i uspešan, a pritom i bogat ali kao i ona, nesrećan. Međutim, uspešno se nose sa svim tim nevoljama prolazeći kroz razne životne situacije. U Kokijevom romanu toga nema i sa te strane drugaciji.
Autor je u svom obracanju rekao da on nije profesionalni pisac i da pisanju prilazi kao slikar. Radnja romana je njegov otklon od mladosti, i da to kao tema nije nista novo, kao i da su se mnogi bavili njome. Ono sto razlikuje njegov roman od drugih je da prošlost nije idealizovana, i na nju se ne gleda kroz ruzicastu prizmu, vec se o svemu pise ogoljeno.
Mozda najbolje odražava duhovna i mentalna stanja junaka romana Munkova slika “Pubertet” u kojoj su sadrzane sve strepnje, nadanja, žudnja i drama mladog coveka na prelazu iz detinjstva u svet odraslih.